Najpoznatiji parapsihološki umovi, čije sposobnosti su verifikovane i dokazane, tvrde da će se treći svjetski rat voditi parapsihološkim fenomenima...Nije li to predvidio i genilani Tesla, kada je rekao da ''jedna misoa može odrediti kretanje cijelog kosmosa'' i ''da će čovječanstvo za deset godina uznapredovati više nego u svim stoljećima do tada, kada počne proučavati parapsihološke fenomen''.
U nemogućnosti da dođu do pokojne Milje Vujanović i raspitaju se šta čeka Srbiju u ovim teškim, kriznim vremenima, očajne redakcije portala Vesti online, lista “Alo” i “Ilustrovane politike” pribegle su alternativnom rešenju i iskopale stanovitog dr Nedeljka Dražića, belog maga, iscelitelja, koji je poznat pod kodnim imenom “šaman sa Beverli hilsa”. Susret sa ovim paranormalnim autoritetom potpuno je bacio na kolena novinare, koji su pod očiglednim dejstvom tajanstvenih sila kojima zrači Nedeljko, napisali potpuno ozbiljne tekstove o Dražiću. Vreme nadrilekara, astrologa i eksperata za neokortikalni rat ponovo dolazi, pod sloganom “Kad je teško - šaman”
Evo kako Vesti online predstavljaju poslednju srpsku nadu. ŠAMAN U STRATEŠKOJ BORBI PROTIV STARENJA: Dr Dražić se praksom iscelitelja, belog maga i travara mahom bavi u SAD i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Kako kaže, radi kao strateški savetnik državnika i biznismena, član je američke Akademije protiv starenja, Asocijacije za ekologiju i mnogih drugih organizacija u SAD, edukator je magije u UAE i mason 32. stepena... Ima titulu najboljeg iscelitelja Rusije u poslednjoj deceniji 20. veka i ruski orden Zvezda nade za majstora nauke i prakse prvog stepena - poklon od Borisa Jeljcina. Jedno od njegovih sedišta je u Kaliforniji, na čuvenom Beverli Hilsu.
A šta kaže skromni dr Nedeljko o svom napornom radu.
SRPSKI SVEŠTENICI, POSREDNICI ZA BLAGOSTANJE: Pošto sam u masoneriji, na slavu Sveti Nikola dođe mi i po 300-400 ljudi. Ima među njima ima i senatora i kongresmena i drugih poznatih ljudi. Interesuju ih naši običaji i folklor, a ja uvek dovedem i naše sveštenike, pa osete blagostanje. MANJE OD KOKAINA, VIŠE OD VITAMINA: Sve poznate ličnosti imaju takav tempo života da im treba neka dopuna. Jedni uzimaju vitamine, drugi kokain, treći pak nešto treće. Ja pripremam i političare za javne nastupe. ZAOSTALI SMO I KAO PARAPSIHOLOŠKI NAROD: U SAD svako od njih ima svog vidovnjaka. Moja ekipa štiti mnoge predsednike širom sveta. Naši političari su problem, đavolja rabota. Njih svako može da omađija! Za razliku od njih, svi strani političari imaju nekog parapsihologa koji ih štiti.
PUTIN, KLJUČNI RUSKI ENERGENT: Družili smo se... Putin ima dobru energiju, za njega nema zime, iako je Amerika preterala. HOĆU, HOĆU DIJAMANTE: Čeka nas crna budućnost, ali Srbija se može izvući. Ljudi treba da se vole i poštuju, da imaju zlata i dragog kamenja, pošto će time jedino moći da plaćaju u budućnosti. U SAD svi kupuju zlato i drago kamenje, pa i ja.
ČITAV SVET RATUJE, A KOD NAS SAMO ORUŽANA POBUNA: Svet će u bliskoj budućnosti proći kroz velika iskušenja, čak tolika da je moguć rat između Kine i SAD, ali i Francuske i Velike Britanije, a i u Srbiji je moguća oružana pobuna protiv vlasti.
Isceliteljski pribor: Džidža bidže, ogrlice, totemi i đinđuve
Photo: www.ilustrovana.com
Šaman Nedeljko je poznat i kao jedan od osnivača čuvene grupe 69, koja je delovala u okviru vojske. Najpoznatiji su po neokortikalnom ratu I obaranju NATO aviona mislima (za bliža obaveštenja raspitati se o Svetozaru Radišiću i Spasoju Vlajiću). Evo šta kaže dr Nedeljko o teškim počecima ove grupe za specijalne parapsihološke operacije. POZA ZA GROZU: Bilo je to na Jahorini. Sedeli smo oko vatre, pričali o energiji, ratnicima spavačima, o gledanju u vatru, lečenju vatrom. Pomagao sam vojsci i da im ljudi u prirodi ne pomru od trovanja, a ako budu u problemu, da znaju kako da se leče. Tada sam predložio da napravimo grupu pri vojsci koja bi se bavila energetskim delovanjem. Dok smo razgovarali, crtao sam nešto po zemlji ispred vatre, hteo sam da iscrtam broj 99, ali svaki put je ispalo 69, ne znam zašto... Ali ništa nije slučajno. Grupa postoji i dan-danas, nalazimo se ponekad.
Toliko od Vesti online. Za razliku od njih, “Ilustrovana politika” je kudikamo iscrpnija. Shvativši monumentalni značaj dr Nedeljka za odbranu srpstva, redakcija ovog nedeljnika posvetila je šamanu čitavu reportažu. Odabrane delove ovog magijskog uratka prenosimo u ozabavljenom obliku. PARAPSIHOLOŠKO POZORIŠTE U KUĆI: Scena je gotovo nadrealna. U velikoj sobi, prepunoj afričkih maski, indijanskih totema, tamjana, ikona i uramljenih priznanja iz celog sveta sede jedan biznismen, bivši bivši ministar, visoki sportski funkcioner i politički analitičar. Ne poznaju se međusobno, ali se predstavljaju jedan drugom. Prvi drži u obe ruke po jedan veliki gorski kristal i žmuri. Drugi je na tronošcu, pognute glave, dok oko njega Nedeljko maše rukama. Treći sedi na kožnoj fotelji, čeka na red i krcka prstima od nervoze. Četvrti ustaje sa troseda, uzima neki drveni podmetač s postoljem, leže na pod i stavlja ga pod glavu. Da meditira i obnovi koncentraciju. MAŠI RUČICAMA, NEDELJKO: Mir prekidaju dve devojke koje ulaze bez kucanja. Jedna je komšinica iz stana preko puta, a druga njena drugarica. Došle su da popiju po čašicu Neđinog eliksira spravljenog od 99 lekovitih travki. Peče usta iako nema ni trunke alkohola u njemu. Drugarica, koja ga pije prvi put, zagrcnula se. Neđa je gleda, ne prestajući da maše iznad bivšeg bivšeg ministra, i kaže joj da treba da ode kod lekara. „Što”, pita ona. „Imaš problema s bubrezima, proveri ih”, kaže. „Nemam problema. Ne više. Imala sam pre tri godine. Sad je sve u redu”, odgovara zbunjeno devojka, a Neđa joj, na odlasku, s osmehom poručuje da ipak ode kod lekara.
ŽELITE LI DA POSTANETE MILIONER: Nikome to nije jasno, najmanje običnim smrtnicima koji ne veruju u ono što ne vide. Nije jasno ni Neđi iako je završio visoke škole, družio se s velikim umovima, stekao diplome i priznanja za ono čime se bavi. Amerikanci su detaljno pratili šta i kako on to radi, beležili sve kamerama i priznali da je nepogrešiv - i u dijagnozi i u lečenju. Od tada se oko doktora Neda u Americi svi otimaju. U januaru mu je jedan američki bogataš nudio milion dolara da dođe da uveliča njegovu zabavu. Odbio ga je. Imao je pametnija posla u svojoj zemlji. A malo i u Dubaiju. Zahvalio mu se i izvinio, poslavši mu flašu najskupljeg šampanjca i buket za suprugu. Kad se Amerikanac posle požalio svojim prijateljima, rekli su mu da je malo ponudio.
Od Putina, s ljubavlju: Sat za merenje večnosti
Photo: www.ilustrovana.com
KO NE VERUJE NEDELJKU, NEKA KONSULTUJE PUTINA: Šaman, vrač, beli mag, iscelitelj, parapsiholog, travar, doktor medicine... Neđa nije sve to pomalo. Recimo da je sve to u jednom. Šta je tačno, ne zna ni on sam. Vizitkartu nema. Šarlatan? Možda, ako Vladimir Putin, doskorašnji ruski predsednik, šarlatanima dodeljuje sat sa svojim imenom za istaknute rezultate. Ili ako se šarlatanima plaća milionima dolara u znak zahvalnosti. Kuća na Beverli hilsu, u Los Anđelesu, koja se najčešće pominje u lokalnim tračevima o Nedeljku, otkad poslednjih meseci sve više boravi u Beogradu, vredi baš toliko. Nekoliko miliona dolara. Ali nije kupljena. - Dobio sam je na poklon od jednog Italijana kome sam ženu izlečio od raka. Posle su i decu dobili - kaže Nedeljko.
JEDAN KOMADIĆ BABA MILKE I TAMO STE: Nedeljko Dražić rodio se pre 54 godine u hercegovačkom kršu. U porodici u kojoj su se pola veka tajne travarstva prenosile s kolena na koleno. Išao je u školu i čuvao ovce, ali baba Milka mu je bila najvažnija učiteljica. S njom je išao u branje lekovitog bilja, već od sedme godine pomagao joj je da porađa žene, učio bajalice za skidanje magije sa obolelih... „Sve će ti to trebati”, govorila mu je. Možda je bila vidovita. PRVI PUT S BABOM NA POROĐAJU: Kad sam s babom prvi put porađao ženu, ja sam samo prelazeći rukama preko njenog stomaka, svojom energijom, okrenuo dete da lepo izađe. Dete smo, inače, uvek uzimali u ruke, vrteli ga i bajali mu da bude srećno, da ne skrene s Božijeg puta. Dok sam ga okretao, mogao sam i da ga pregledam da li je zdravo. Posteljica se nikad nije bacala. Ostavljala se da se osuši. Ona je detetu zaštita od magije i svake bolesti - priča Neđa.
VILENJACI NA TRAVI IZ HERCEGOVINE: Postoji, kaže, čaj od nekoliko biljaka, koji pomaže trudnicama da se pred porođaj otvore i rode dete k’o od šale. - Ljudi treba da se okrenu prirodi. Kažu, čajevi ne mogu da izleče. Mogu! Još nije zvanično pronađen lek protiv side, ali ima ga na Tibetu, prave ga od biljaka - tvrdi Neđa i otkriva da su svi hercegovački travari bili vilenjaci.
KO HRAM RUŠI, SAM SE SUŠI: Ako je neko rušio hramove, oko njega vidim gomilu vragova. To dolazi samo od sebe. Ne znam kako, iako sam načitan i obrazovan - priznaje Nedeljko i savetuje: onaj ko oseti da je odsutan, depresivan, da mu ništa ne ide od ruke, sigurno je pod magijom i treba najpre da ode u crkvu ili bilo koji Božiji hram. Crkve su pune pozitivne energije. Zašto su se u selima, inače, prvo zidale crkve, pa sve ostalo? Nimalo slučajno.
Lečenje plesom i blesom: Dr Nedeljko u magijskom transu
Photo: www.ilustrovana.com
KUPOLACIJA, POUZDAN ISCELITELJSKI METOD:Treba stati ispod kupole. Tu dolazi svetlost. Ljudi to ne vide, ali se može osetiti pozitivna energija. Onda se pokaješ i tri puta pomoliš Gospodu Bogu, Majci Božijoj i svim svetima da ti sačuvaju porodicu i da sve nečiste sile odu u središte zemlje i tri puta kažeš „ja sam svetlost i svetlost je oko mene”. Treba se moliti da nikome ne napraviš zlo i da ti niko ne naudi - kaže Nedeljko.
PO URE AKUPUNKTURE: Na Tibet je otišao sredinom sedamdesetih, zahvaljujući prijateljici. Bila je, inače, lepa kao lutka, ali imala je toliko prodoran pogled da ni prosjaci nisu smeli da joj traže pare. Od nje su bežali i momci i prijatelji. Samo se Neđa družio s njom. Pokazala mu je u novinama jednog dana da ima neki seminar lečenja iglicama u Kini i predložila mu da odu. I otišli su u Peking, iz Zagreba. To što je za manje od dve nedelje savladao akupunkturu, bila je samo kolateralna korist.
VOZAČ RIKŠE U ZIMSKOM PERIODU: Ono što Neđi nije dalo mira bio je jedan vozač rikše koji je stalno stajao ispred hotela i nudio mu da ga vozi. Jednog dana Neđa konačno sedne u njegovu rikšu i ovaj ga odvede da kupi suvenire. - Ne razumem ja njega, ne razume on mene, ali ja njega stavim da on sedne u rikšu, a ja krenem da ga nosim po Pekingu onako u odelu i kravati. Kinezi oko nas popadali od smeha - priča Nedeljko. TELEPATSKE ŽICE NOĆU ZUJE, BRUJE: Njegova grupa iz Pekinga vratila se kući posle dve nedelje, a on je ostao na Tibetu pune tri godine. Učio je meditaciju, kako da bude pozitivan, kako da očisti sebe i druge, kako da leči vodom, biljem, da primenjuje akupunkturu pčelama... Mnoge tajne su mu predali, ali nikad ih ne koristi bez njihovog odobrenja. Svaki dan je u telepatskoj vezi sa svojim učiteljima, kad god čisti nekog od magije, oni su uvek uz njega. Za sve to vreme nije se vraćao kući. Prijateljima i rodbini je na daljinu mogao da prenese gde je i da je dobro. Kako, ne zna. NEĐA, ENERGETSKI TRENER: Posle boravka na Tibetu Neđi se život promenio. Shvatio je da treba da pomaže ljudima, da im daje svetlost. Da li je on odabrao pravi poziv, ili je poziv odabrao njega, ko zna. Ipak, ispostavilo se da ništa nije slučajno. Kao što neko odlazi na kongrese i seminare, tako je Neđa obilazio indijska, indijanska, sibirska, afrička plemena, učio od vudu magova, šamana, gurua, vračeva sa svih meridijana. I pre nego što je sabrao tolika znanja u sebi, pročuo se vrlo brzo po dobrom glasu, čim se vratio sa Tibeta. Energetski je delovao na sportiste u bivšoj Jugoslaviji, nabijao im je kondiciju i koncentraciju dok tim ne dobije utakmicu. Ubrzo je otišao u Francusku, radio na njihovim fudbalerima, političarima, glumcima..
OKO OŠTRIJE OD SKENERA: Sve sam im govorio odmah, šta kome fali sa zdravljem, od čega će tek oboleti. Pitaju oni meni kako ja to znam, oni imaju skenere, pa ne vide. Ja im pokažem da znam. Ostao sam tada deset meseci u Americi - priča Nedeljko kome je doktor Džonson postao veliki prijatelj. Kada je čuveni kardiohirurg kasnije imao problema sa srcem, došao je kod Nedeljka u Beograd da mu pomogne. Odseo je u „Metropolu”.
OBRAČUN KOD ŠAMANSKOG KORALA: Nedeljko ne zna zašto ga je taj vrač toliko zainteresovao. Saznao je za njega preko svojih učitelja u telepatskoj komunikaciji i od tada mu nije dao mira. Ko zna, možda neki nerešen sukob iz prošlog života? - Rešim ja da odem u Indiju da se obračunam s njim. Tražio sam vodiče da me odvedu do njega, ali niko nije smeo. Onda ponudim po 10.000 dolara svakome i sakupim njih 21. Znao sam da ću da pobedim, učitelji su bili uz mene - priča Nedeljko.
Ordenje za izlečenje: Zvezda nade i telepatske parade
Photo: www.ilustrovana.com
INDIJSKI VRAČ DO ZUBA NAORUŽAN ĐINĐUVAMA:Krenuli su kolima, nasumice. Odjednom kola stanu, čak i u suprotnoj traci. Neđa je znao da mu šaman šalje signale da dođe do njega, ali sledio je svoj instinkt. Imao je, kaže, strahovitu koncentraciju. Odjednom je šaman izleteo pred njih kao oblak peska, izgledalo je kao da baca hiljade iglica na njih. Bio je kost i koža, kose duge ispod leđa, pun đinđuva. Smrdeo je, škorpije su mu iz ruku jele. Vodiči su se uplašili, a Neđa se smirio i pustio šamana da se iscrpi. NEKA BUDE BORBA NEPRESTANA: Šaman je napravio energetski zid ispred sebe, a ja energetski krug oko sebe i vodiča. Taj krug treba svako da pravi oko sebe kad oseti negativnu energiju, dovoljno je da rukom ili mislima napravi krug iznad glave - kaže Nedeljko i vraća film. Mislima mu je preneo poruku da je došao da se upoznaju, ali je šaman uzvratio silovitom negativnom energijom. Neđa mu je sve vreme slao pozitivnu energiju i puštao ga da se isprazni. Na kraju ga šaman pita da budu prijatelji, a Neđa mu priđe i da na poklon narukvicu. Šaman mu kaže da uzme od njega šta hoće i Neđa mu zatraži ogrlicu.
PUT ZLE SILE U SREDIŠTE ZEMLJE: Tu su bile sve njegove moći, vradžbine, otrovi. On mi je pruži, ali ja je pustim da padne. On se sagne da je uzme, a ja ga pritisnem i on grudima padne na ogrlicu. Pritiskao sam ga sve jače, i energetski i fizički, da sva loša sila ode u središte zemlje. Držao sam ga tako sve dok nisam video svetlost u njemu i ogrlici. KONGRES VRAČEVA BEZ MAČEVA: U međuvremenu Neđa je prešao okean i počeo da leči Amerikance. Prvo je otišao na kongres vračeva koji se održavao u više gradova, na relaciji Montreal - Toronto - Filadelfija - Njujork - Hjuston - Los Anđeles - Čikago i za tih nekoliko nedelja, kao i drugi učesnici, pokazao sve što zna. Tu je bilo ljudi raznih sposobnosti, najviše naučnika, doktora i parapsihologa.
SRPSKI ISCELITELJ ZA AMERIČKU ELITU: Koliko je svojim veštinama zadivio najjaču svetsku silu, nije imao predstavu sve dok posle kongresa nije otišao na čikaški aerodrom, da sačeka povratni let za Nemačku. Jeste da su mu pre polaska nudili da ostane, govorili da ne brine za pacijente, da može da radi šta hoće, ali nije se osvrtao. Kad je koji minut pre ulaska u avion nasred aerodroma dobio sve papire za ostanak u SAD, razmislio je sekundu i shvatio da je to pozitivno. Tako je ostao u Čikagu. Već sledećeg dana dobio je kuću, kola, kancelariju i sekretaricu. Prvi pacijent mu je bio tadašnji gradonačelnik Čikaga, a posle njega senator Ilinoisa.
MANASTIRKA LEČI ŠTO NIŠTA NE LEČI: Svuda u svetu postoje svetilišta i hramovi koje hodočasnici posećuju zbog različitih bolesti. „U Srbiji imamo sve”, kaže Nedeljko i tvrdi da nigde u svetu nema toliko manastira sa pozitivnom energijom kao kod nas. „Manastiri imaju isceliteljsku moć, Srbija bi mogla da živi samo od ljudi koji bi dolazili ovamo da se leče.”
NATO није у стању да ратује са противником какав је Русија
ИЗУЗЕТНО оштро схватање природне реакције Русије на распрострањену кризу у Украјини од стране западне заједнице поред осталог потврђује да њеним лидерима недостаје проучена стратегија у односу на деловања Москве која се не уклапају у логику „краја историје“.
Односно, ако идеја непрекидног нападања из свих праваца на позиције бившег противника из неког разлога „шлајфује“ (а пошто је „зашлајфовала у Грузији, коначно је пропала у Украјини), онда Западу није баш јасно шта управо и у ком облику треба даље да чини.
Ова ситуација подсећа на сукоб Русије са Грузијом у августу 2008. године.
Имао сам прилике да контактирам са израелским генералима који су радили на томе да армију Саакашвилија претворе у савремене оружане снаге, што је према методама вежби прихваћеним у ЦАХАЛ-у значило – висок степен војне обуке за самостално деловање у свакој ситуацији, било да се ради о офанзиви, повлачењу или одбрани.
Дакле, они су сматрали да је један од главних разлога пораза који су претрпели њихови штићеници у рату у Тбилисију, био „стваралачки приступ“ стратегији од стране грузијске команде, коју ни у ком случају није било потребно „побољшавати“.
При том се није радило чак ни о томе да је грузијска команда или игнорисала или потпуно супротно реализовала сва упутства о томе шта је неопходно да се чини у случају конфликта у Јужној Осетији, а шта никако не треба чинити.
Као што се убрзо показало, грузијска армија нападајући Цхинвали није успела да се обезбеди плановима за одбрану, а поготово плановима за повлачење. Пошто се суочила се неопходношћу да се брани и да одступа – њени војници су се потпуно збунили, а армија је запала у хаотично стање.
У таквој ситуацији, њено савремено наоружање и степен обучености више нису имали никакав значај, утолико пре што се није остварила и није се могла остварити нада у подршку од стране NATO-а, као што се, уосталом, то дешава и у ситуацији са Украјином.
Чудне изјаве
Упркос свим уверавањима Брисела, алијанса не може да ратује са реалним противником (какав је Русија). Прво, то је скупо, друго, бременито је губицима – не хиљада војника током деценије, као у Авганистану и Ираку, него десетина хиљада током чак и најкраће кампање.
Због одсуства реалне опасности, јер – Русија не прети ни САД, ни ЕУ, ни NATO-у – то је бременито најозбиљнијим последицама за сваку владу која се одлучи на оружану конфронтацију са Москвом.
Западно друштво спремно је да ратује ради одбране конкретне земље или њених интереса, а ради савезника – то је већ питање на које се са сигурношћу може одговорити негативно, ако се узме у обзир ситуација као што је конфронтација Израела и Саудијске Арабије са једне стране и Ирана са друге.
А ради варљивог мира уређеног у складу са теоријом „краја историје“ Френсиса Фукујаме, када се историја буквално пред нашим очима враћа у свој домен? Због чега?
Управо је збуњеност западног руководства вероватно постала узрок чудних изјава водећих политичара NATO земаља попут речи Ангеле Меркел о томе да активности Русије у Украјини разарају систем европске стабилности заснован на неповредивости граница које постоје од 1945. године.
Помињање ове године у обраћању канцелара Немачке руководству Русије са позивом да не нарушава стабилност – изазива посебно јак утисак. Или је немачки естаблишмент потпуно заборавио са чиме је конкретно за Немачку била повезана 1945. и коју улогу је у томе одиграла Русија као СССР.
Односно, савезном канцелару потребно је да се подсети ко је конкретно заузео Берлин. Или је демонстрирано потпуно одсуство познавања европске историје.
Не ради се о томе да је 1945. мало кога у свету занимало мишљење Немачке поводом европских граница, за разлику од 1941., и позивање на тај датум савременог немачког руководства крајње је неумесно.
Али, и неповредивост европских граница које су утврђене три деценије касније на Хелсиншкој конференцији о безбедности и сарадњи у Европи, чега би се канцеларка Меркел уз известан напор и сама могла сетити, будући да је у то време већ била на функцијама, означавала је све друго сем онога што је она могла да има у виду.
Неповредивост европских граница означавала је поред осталог и утврђивање поделе Немачке на СРН, НДР и Западни Берлин чега сада нема. Такође је значила постојање Чехословачке као јединствене државе.
А никако не Чешке и Словачке, чији је развод, срећом мирним путем, обезбедио мали, али агресивно активни словачки лоби у Вашингтону, који се састоји од оних истих људи као и лоби у САД и Канади, који подржава украјинске националисте у Кијеву – од присталица Трећег рајха одбеглих на Запад спасавајући се од Црвене армије.
У складу са принципом неповредивости оних граница, које је помињала госпођа Меркел, на европској карти данас би морали да се налазе Југославија и Совјетски Савез, а не групе држава на које су се те земље распале, у првом случају – уз војно уплитање NATO-а, у другом – због доношења одлуке лидера КПСС који су поделили земљу на савезне републике.
Односно, према логици савезног канцелара, на европској карти не треба да постоји никакво Косово и никаква одвојено узета Молдавија, као уосталом ни Украјина ни три прибалтичке државе, да и не говоримо да је Крим 1945. био у саставу РСФСР, тј. Русије у коју се сада и вратио.
Без освртања на Вашингтон
Један од проблема који је А. Меркел приморао на необично несрећно и неумесно подсећање на европске границе и на њихову неповредивост која никада није постојала у интерпретацији коју је она дала том појму – јесте опасност даље унутрашње прерасподеле Европе.
„Параду регионалних суверенитета“ у ЕУ није иницирала Русија. Свака европска покрајина или групе покрајина које траже аутономију или одвајање од ове или оне земље, има свој разлог за јавно демонстрирање тежње ка независности.
Са становишта знатног дела становништва, систем Европске уније неусавршен је, незграпан, бирократизован, неефикасан и веома рањив и то је – чињеница. Немачко руководство, као један од главних корисника постојања ЕУ, то најбоље разуме.
Међутим, то није руски проблем. РФ није у ЕУ, а добре намере као и празна обећања и отворене спекулације на рачун зближавања са Европом нису могле бескрајно да делују у Москви.
Колико год да се узме у обзир одсуство жеље код политичких лидера ЕУ да зависе од испорука енергената на европско тржиште од једног партнера, о чему се често говори у односу на Русију, није могуће објаснити у којој мери је то повезано са експанзијом на Украјину за коју оптужују РФ.
Пре би требало да Брисел опомене државу која током десет година ствара проблеме за несметани транзит руског природног гаса у европске земље.
Што је Русија више имала и има удела на европском тржишту угљоводоника, тиме је за Европљане било мање мотива да на рачун њених виталних интереса бескрајно проширује простор који контролише западни блок ризикујући да наиђе на реципрочну реакцију.
То се на крају десило у ситуацији са Кримом. Уверавања западног руководства да САД и Европа никада неће признати чињеницу припајања Крима Русији за оне којима је позната историја руско-европских и руско-америчких односа звучи као понављање старе политичке шале. Речи „никада нећемо признати“ у назначеном контексту одјекивале су много пута из најразличитијих разлога док није дошло време да се очигледно призна.
После тога су следећа влада у Вашингтону и његови партнери у европским престоницама признавали све промене за које су се клели да неће признати.
Предавали су оне који су се у конфронтацији са Русијом ослањали на њих и са њом успостављали односе. Политичка конјунктура се мења, а стратешки интереси остају без обзира да ли се ради о Руској империји, Совјетском Свезу или савременој Русији.
Они временом неминовно пробијају себи пут. Нема никаквог основа мислити да ће оно што се много пута понављало кренути неким другим путем, другачијим од онога којим је до тада ишло.
Украјински национализам усмерен против „Москаља“ вечан је исто као и обећања и подршка које ће он добити од стране Запада било да се ради о Полуботки и Мазепи, Скоропадском и Петљури, Бандери и Шухевичу или Јарошу и Тјагнибоку или да су то Пољаци, Швеђани, Антанта, Кајзерова армија, Трећи рајх, NATO или ветерани америчких приватних војних компанија.
Следећа рунда повлачења конопца поводом Украјине тешко да ће се завршити другачије од свих претходних током четири стотине година – са одговарајућим одјеком у унутрашњој европској политици. Али, то је са једне стране.
Са друге – украјинска криза мења читав текући систем доношења одлука у светским размерама. Од 1991. они који су желели да скроје сопствену државу (било да је то Словачка или Косово) морали су ту своју жељу да усагласе са Вашингтоном. Када се тај процес успешно завршавао било је потребно да се уз подршку Стејт департмента САД лобира у Бриселу.
Даље се све могло решити мирним путем или су захтеване „зоне забране лета“ које је могла да обезбеди Северно-атлантска алијанса уз одобрење ОУН или без њега, а то је већ било техничко питање. Шема је остајала непромењена – детаљи су могли да се мењају у сваком конкретном случају.
Било је неопходно да се иде исто таквим путем да би се ослабио, опустошио и ако треба и физички уништио противник, конкурент или напросто лични непријатељ, као што се то својевремено десило у Ираку, затим у земљама „арапског пролећа“, пре свега у Либији.
Садам и Гадафи били су жртве лобирања и сплетки које су САД и Европљане увукле у рат против Багдада и Триполија.
У првом случају је кључну улогу одиграла Саудијска Арабија уз подршку других монархија Персијског залива, у другом – Катар и Саудијска Арабија уз учешће Турске.
Касније су у Сирији, у којој у моменту писања овог чланка није успео покушај да се уништи Асадов режим, Катар и Саудијска Арабија активно учествовали у распиривању грађанског рата и провоцирању западне интервенције исто као и Турска, за које је њен премијер, Реџеп Таип Ердоган, имао озбиљне личне интересе.
Премда је у сиријском конфликту успешна дипломатска игра Русије, која је искористила могућност да се договори о хемијском разоружању Дамаска, одиграла своју улогу, помрсила рачуне западној заједници и зауставила удар на сиријску армију барем до завршетка процеса извоза хемијског оружја.
Према томе, губитак монопола на доношење одлука о питањима рата и мира, што је Западу јавно демонстрирано, значи могућност за битно већу слободу деловања многих земаља које имају проблема са суседима и потребне ресурсе – војне или економске да покушају да те противречности реше у своју корист.
Поред осталог, и без до недавно неопходног освртања на Вашингтон, Брисел, Париз или Лондон. То се односи како на независне играче попут Ирана или Северне Кореје, тако и на „чланове клуба“ као што су Турска, Катар, Саудијска Арабија и сам Израел којима је очигледно дојадило да следе траг „старијих другова“ што су више пута и показали.
Сем тога улога јединог арбитра и јединог жандарма на планети – није само престиж и утицај, него и огромна финансијска корист. И за оне који управљају процесом доношења одлука и за сва она експертска друштва која прате те одлуке. Од председника, заменика председника и државног секретара Сједињених Држава до премијера и министара иностраних послова и одбране Велике Британије.
Од председника Француске до канцелара Немачке. Од америчких сенатора, конгресмена и сарадника Стејт департмана до европских парламентараца. Да и не говоримо о европском комесару за међународне односе и безбедност.
Зато је независност Русије у украјинској ситуацији директно „нагазила на џеп“ практично свим њеним данашњим критичарима.
У вези с тим, прилично је бесмислено теоретисати о томе какав је могао бити развој догађаја да су чланови „западног клуба“ узимали у обзир интересе Русије. Будући да је присуство Русије у G8, како је више пута демонстрирано у Москви, за све друге учеснике очигледно било пука формалност, од самог почетка нико није ни намеравао да их узима у обзир.
При том, све оно што су у овој или оној ситуацији партнери из „међународне заједнице“ пребацивали Русији за њих је било правило које је захтевало само да се легализује како треба. Уосталом, као и 2008. – сукоб Русије са Грузијом, управо они су иницирали и испровоцирали украјинску кризу.
Антируска стратегија
Ово последње приморава нас да се запитамо: нису ли ситуација на кијевском Мајдану, антируски закони које је донела украјинска Рада, провокативне изјаве политичара који су сменили Јануковича и њихових „група за подршку“ из редова локалних екстремних националиста, као и „антитерористичка операција“ и „борба са сепаратизмом“ на југоистоку Украјине, сукцесивна серија активности усмерених на увлачење Русије у замашна ратна дејства на украјинској територији. Експерти чак праве аналогију са оним како је СССР некада увучен у рат у Авганистану.
Мислим да у овом случају на оне који су спремни да озбиљно прихвате такву верзију догађаја пре утиче „теорија завере“ него разумна анализа реалне антируске стратегије.
Или прецизније: анализа хаотичних, очигледно лоше координираних активности и бујице не баш јасних претњи које попут „тачкастих санкција“ замењују ту стратегију, будући да забрана уласка у САД и земље ЕУ, као и поседовање некретнина и рачуна на Западу за мали број руских политичара и парламентараца ни у најмањој мери не могу да буду стратегија.
Исто као и црни списак неколико фирми и банака са којима је западном бизнису заповеђено да не послује.
У односима Запада и Русије за сада се пре ради о уцени у стилу тинејџерске игре „ко први трепне“, што може да остави известан утисак на део широке јавности, али не и на стручњаке који добро знају шта су санкције и како пролазе.
При том се говори о правим санкцијама које Европска унија није сувише журила да уведе чак ни у односу на Иран са нуклеарним програмом, иако свака алузија на слабљење санкција приморава европске компаније да стану у ред и конкуришу једна другој за иранско тржиште много мање од руског.
Идеолошка конфронтација и информативни рат против Русије почеће да се појачавају било да се у Украјини нешто дешава или не. То је показала Олимпијада у Сочију. Ради се само о томе да ли су догађаји у Кијеву били подешени за време Олимпијских игара или нису.
У сваком случају, августовски рат 2008. очигледно није случајно почео у јеку Олимпијских игара у Пекингу. За организаторе Мајдана понављање тог сценарија било је наметнуто, иако је после референдума на Криму он очигледно покварен.
Треба истаћи да западни политичари и експерти са повећаном пажњом прате оно што ће се дешавати у Украјини у периоду између 12. и 25. маја. Спровођење референдума на истоку земље, који кијевске власти не признају, а такође и председничких избора у Кијеву, чије резултате Москва вероватно неће признати, чак и ако се одрже без кршења прописа за шта не постоји никаква нада, да и не говоримо о значајном делу становништва украјинског Југоистока, – бременити су погоршањем оружаног конфликта, или, прецизније – грађанског рата.
Русија не жели да се уплиће у ту ситуацију, али може се наћи у ситуацији да је приморана. Запад игра речима, али ако се ситуација у вези са безбедношћу Украјине коначно уруши – нема шта да јој супротстави. Као последицу тога светски медији разматрају сценарије у којима руске војне снаге узимају под контролу читав украјински југоисток све до Придњестровља, што је са ратног становишта логично. Међутим, нико од коментатора не поседује реалну информацију и то њихове прогнозе чини мало вероватним.
Уосталом, из те ситуације може да се изведе неколико закључака.
За сада је из украјинске ситуације највећу корист извукла Кина која је за Сједињене Државе недавно била главна потенцијална спољна претња. С једне стране, Пекинг је добио најмање десетогодишњу „прилику за своје могућности“.
Током њеног трајања Вашингтон ће се борити са Русијом, прецизније, са последицама грешака чиновника у спољнополитичком ресору САД, који су испровоцирали деловања Москве на Криму и могу да испровоцирају даље продубљивање конфронтације у Украјини све део распада те државе.
Са друге стране -диверсификација испорука руског гаса на светска тржишта аутоматски је корисна за Кину, дајући јој поред осталог и могућност да у преговорима са Русијом обара цену гаса до нивоа максимално повољног за њу.
Не треба заборавити ни треће земље које ће добити своју маржу испоручујући у Русију робу и технологије које она неће моћи да добије из САД и Западне Европе. Замениће такође Американце и Европљане као инвеститоре и подизвођаче у крупним руским пројектима за сировине и инфраструктуру. Отворено говорећи, за домаћу економију то ће бити корисно.
Тим пре што Русија има у Европи „прилику за своје могућности“.
Током најмање пет година руски гас у Европи неће имати шта да замени. То је довољан рок за решавање свих питања неопходних за осигурање безбедности земље на западној линији, укључујући односе са Молдавијом, Украјином и земљама ЕУ.
Превела Ксенија Трајковић
Пише: Јевгениј САТАНОВСКИЈ, председник Института за Блиски Исток
Poznati srpski novinar i publicista Predrag Popović, svakako najbolji ovdašnji poznavalac Aleksandra Vučića i njegove ličnosti, u ekskluzivnom tekstu za magazin Tabloid, opisuje samozvanog vođu kao slabog, beskarakternog čoveka i opasnog ludaka od koga ne treba ništa dobro očekivati.
Tiranin od papira
Vreme menja ljude. Ne i Aleksandra Vučića. Otkad sam ga upoznao, pre 20 godina, on je prošao kroz najrazličitije izazove, u politici i u privatnom životu imao je i uspone i padove, progonio je i bio progonjen, pretrpeo je sve i svašta, ali nije se promenio. On je metastazirao. Transformisao se ideološki i fizički. Kad sam ga prvi put video bio je potrčko u sekretarijatu Srpske radikalne stranke, usta su mu bila puna žestokih velikosrpskih parola i zakletvi u vernost idolu Vojislavu Šešelju. Sa svoja dva metra visine imao je nekih 80 kilograma, udenutih u jeftine „Jumko“ košulje i pozajmljene preširoke sakoe. S Novog Beograda, iz stana u kome je živeo s roditeljima i bratom, do sedišta stranke putovao je autobusom. Devojku Tijanu, umesto u provode po splavovima, dovodio je u svoju momačku sobu, da gledaju televiziju i slušaju ploče.
Danas, do krajnosti izmenjenih političkih stavova, u najskupljim odelima nosi svojih 130 kg, svaki dan mu na ruci blista drugi sat, nekad „Frenk Miler“ od 80.000 evra a nekad duplo jeftiniji „Kartije“. Ne pominje sve stanove čiji je vlasnik, ali ponosan je na zamak u Jajincima u kome ima vinski podrum vredan pola miliona evra. Davno je zaboravio na horor-vožnje GSB-om, na radikalski „Jugo“, koji mu je Šešelj dao na raspolaganje, pa i na „Škodu Oktaviju“ – poklon tajkuna Miodraga Kostića.
Iako se statusno, finansijski i gabaritno promenio, u suštini Vučić je ostao isti – podao, pokvaren, pohlepan, spreman da svakome nanese maksimalno zlo samo da bi sebi obezbedio makar minimalnu korist…
Menjao je ideološka uverenja, stranke, saveznike, neprijatelje, kumove, žene…Sve, samo karakter ne. Svi njegovi saradnici, bez obzira da li su mu nadređeni ili podređeni, uvek su znali s kim imaju posla.
Noć pred Šešeljev odlazak u Hag, 23. februara 2003, u zemunskom sedištu SRS-a održana je poslednja, ispraćajna večera. Grupi od dvadesetak najviših i najznačajnijih funkcionera Šešelj je tri sata delio konkretna i detaljna uputstva šta i kako da rade ne bi li sačuvali jedinstvo stranke, upozoravajući ih na spletke, ucene i podmićivanja kojima će DOS i strani agenti pokušati da ih vrbuju. Međutim, njegov zamenik Tomislav Nikolić tačno je pretpostavio od koga preti najveća opasnost, zato je šefu postavio samo jedno pitanje: „Vojislave, kako da izađem na kraj s Vučićem kad poludi, a svi znamo da će se to desiti?“
- Uradi isto što bih i ja, opali mu šamar i oteraj ga – rekao je Šešelj.
Vučić ih je slušao bez reči, spuštene glave. Nije ga iznenadilo što mu kumovi i šefovi ne veruju, znao je da su u pravu. Uostalom, avion sa Šešeljem još nije ni uzleteo sa surčinskog aerodroma, a Vučić je počeo da kreira spletke protiv njih dvojice. Iako se javno zaklinjao u vernost „šefu, kumu i prijatelju“ Šešelju, tajno je podrivao njegov autoritet. Jednom prilikom me pozvao na večeru kod radikalskog poslanika Amdžata Migatija. Prema Jadranki Šešelj, koju smo zatekli tamo, ponašao se izuzetno servilno, zadivljen njenom hrabrošću, dostojanstvom i smislom za humor. Dok smo se vraćali iz Višnjice, promenio je priču: „…Jadranka je neobrazovana, iskompleksirana i agresivna, glumi stranačku gazdaricu, a i sama, sirota, zna da će je Šešelj šutnuti čim izađe iz zatvora“. Kasnije sam iz depeša američkih ambasadora, koje je objavio Vikiliks, saznao da je iste stavove o Jadranki iznosio i pred stranim diplomatama i novinarima.
Protiv Tomislava Nikolića je spletkario još upornije i temeljitije. Tek što sam došao u „Pravdu“, Vučić me zamolio da pošaljem fotoreportera da na određenoj adresi snimi neki „Audi“ i kuću, ali da to ne objavljujem dok on, navodno, ne proveri sve podatke o vlasniku. Fotografije nikada nisu objavljene u „Pravdi“. Za to nisu ni bile namenjene. Vučić ih je odneo u Hag, da pokaže Šešelju kako izgledaju nova limuzina i vikendica Tomislava Nikolića.
Nekoliko meseci kasnije ponovio je proceduru s prikupljanjem dokaza o stanu koji je Tomin sin Branislav, kako je Vučić tvrdio, kupio za 850.000 evra. Iz njegove fabrike intriga potekle su afere o Nikolićevoj kupovini stana u „pametnoj zgradi“ kod ambasade Kine, koju je plasirao preko „Presa“, kao i o tome da je Nikolić još 1997, kao direktor Poslovnog prostora opštine Zemun, u bescenje prodao jednu zgradu u centru Surčina Novaku Buhi, rođenom bratu tadašnjeg šefa surčinskog klana, što je plasirao u „Kuriru“.
Na isti način, ofirajući ih kod utamničenog vođe, Vučić je u Hag slao dokaze kojima je hteo da kompromituje Gordanu Pop Lazić, Dragana Todorovića i, naročito, Milorada Mirčića. Uspeo je da zavadi kumove Šešelja i Nikolića da bi, na kraju, prvo jednom, a zatim i drugom oteo stranku.
Prvi puč u SRS izvršio je još u leto 2004. godine, kad je u svom stanu u „Yu biznis centru“ oformio ličnu falangu, koja je imala veći uticaj na odluke stranke nego vođa radikala i Centralna otadžbinska uprava. Za najbliže saradnike izabrao je Nebojšu Stefanovića, Branislava Prostrana, pridošlicu iz Karićevog Pokreta „Snaga Srbije“, kuma i estradnog menadžera Zorana Bašanovića i Jugoslava Petkovića, kurira tajkuna Đorđija Nicovića. Najveći uticaj na Vučića imao je i još ima Nikola Petrović.
U proleće 2006. godine Vučić mi je ponudio da napravimo dnevne novine. On bi bio nezvanični gazda, ja glavni urednik, a investitor „kralj marcipana“ Nebojša Mišić, vlasnik firme „Areks“. Za Mišića sam znao samo da je saučesnik u korupcionaškim aferama „Janjušević-Kolesar“, a nikada nisam otkrio kakva muka ga je dovela u Vučićevo društvo, u kome sam tada zatekao i Nikolu Petrovića.
Animozitet, obostran, planuo je na prvi pogled. Kako i ne bi. Proćelav, kvarcovan, s otromboljenom donjom usnom, s indijanskom ogrlicom oko vrata, u firmiranom odelu i sa skupim tompusom u ruci, ponašao se baš u skladu s dizajnom – agresivno, vulgarno i nadmeno. Odmah sam primetio da ima specijalan status. Isti Vučić, koji je, bez imalo tolerancije, neopreznim saradnicima, ako bi se usudili da čitaju sms-poruke dok on priča, uzimao telefon iz ruke i bacao kroz prozor, ili bi nesrećnog Stefanovića gađao torbicom-pederušom, kao i matorog Đorđa Minkova papirima, isti taj Vučić bi s osmehom prihvatao Petrovićeve provokativne doskočice.
Vučić, kao ni svi njegovi saradnici, nikada nisu hteli ili znali da mi odgovore ko je Nikola Petrović i čime se bavi. Na pomen njegovog imena samo bi ućutali, slegli ramenima i uplašeno menjali temu. Uglavnom, pričalo se da je on sin nekog Piroćanca, koji je u Francuskoj uspeo da napravi veliku firmu za proizvodnju i trgovinu ribom, voćem i povrćem. Stari Brana Crnčević, kad je ušao u neki sukob s Petrovićem, vrlo uverljivo je tvrdio da Piroćanac Junior u Srbiji radi s parama Stanka Subotića Caneta.
Znajući za Vučićeve optužbe na račun Subotića – da je švercer duvana, narko-diler i jedan od vođa najvećeg evropskog mafijaškog klana – nisam poverovao u te priče. Ipak, pored Crnčevićevih udbaških saznanja, postojale su i konkretnije indicije. Na Petrovićev predlog Vučić je distribuciju „Pravde“ ustupio „Futuri plus“, firmi Stanka Subotića. O raspodeli tiraža, naplati i isplati brinuo se lično Nenad Milanović, jedan od direktora „Future“, poznatiji kao brat Milana Milanovića Mrguda, najbližeg Subotićevog saradnika i drugooptuženog za šverc duvana. Po toj liniji, u „Pravdu“ je stigao i Duško Vuksanović, dan nakon što je Subotić ugasio svoj dnevni list „Borba“, u kojoj je Vuksanović bio direktor. Uz Petrovićevu podršku, Vučić je na ime Ane Stefanović, supruge Nebojše Stefanovića, s Vuksanovićem osnovao zajedničko preduzeće „Pravda Plasman“.
Nikola Petrović je uveo Aleksandra Vučića u sivu političku i poslovnu zonu, povezao sa Stankom Subotićem i pretvorio u bosa vladajućeg kartela. Još dok je SNS bila u opoziciji, Petrović je status vladara iz senke koristio za dobijanje ogromnih kredita, razvoj svoje firme za proizvodnju i trgovinu električnom energijom, a po dolasku na vlast postavljen je, bez obzira na očigledan sukob interesa, na mesto direktora Elektromreže Srbije.
Iako je od samog ulaska u politiku počeo da gomila bogatstvo, Vučić se tek pod Petrovićevim uticajem odrekao starog asketskog imidža. Skupa kola, odeća i obuća, satovi, vino, ekskluzivne turističke destinacije…Svesni moći koju im novac daje, Vučić i Petrović opušteno uživaju u svemu što vole mladi.
U subotu, 15. marta, noć pre izbora, Petrović je u jednom poznatom restoranu organizovao proslavu svog rođendana. Kako i priliči najznačajnijem gospodarevom konsiljereu, na poklonjenje su mu došli svi podanici iz državnog vrha. Za odličnu atmosferu bili su zaduženi raspevani Ivica Dačić, Ceca Ražnatović i aktuelni multimedijalni mogul Goran Veselinović. Nova Vučićeva supruga, Tamara Đukanović, navodno nije bila prisutna, održava trudnoću.
Sledeće noći, kad je saznao da je dobio većinsko poverenje lakovernih birača, Aleksandar Vučić nije mogao da sakrije suze od sreće. Normalniji deo Srbije takođe je plakao, od tuge i straha. Briga je opravdana. Ko ne veruje, neka se seti Slavka Ćuruvije. Nezadovoljan pisanjem „Dnevnog telegrafa“, Vučić je hajku na Ćuruviju pokrenuo još 1997. godine, dok je bio u opoziciji. U vlastitoj produkciji štampao je porno-pamflet kojim je hteo da kompromituje nepodobnog novinara.
Kasnije, dolaskom na vlast, zloupotrebljavajući policiju i pravosuđe, vodio je monstruoznu kampanju koja je okončana sa 17 metaka u leđa vlasnika „Dnevnog telegrafa“. Posle se novinarima te redakcije rugao pošalicom: „…Gde vam je Ćuruvija? Jel’ pobegao iz zemlje ili je u zemlji?“
Ko je to zaboravio, samo neka bude strpljiv, Vučić će ga uveriti da je paranoja, koju sada širi preko svojih jurišnih odreda – Pinka, „Kurira“ i „Informera“ – zasnovana na realnoj opasnosti od ponavljanja nasilja. Ako je spreman da ovakvu torturu sprovodi sad kad je najjači, lako može da se nasluti šta će raditi kad oseti da mu se vlast ljulja. Tada će Srbija osetiti šta znači tiranija gospodara Vučića i njegovih falangista. Mnogi građani koji više veruju svojim očima nego njegovim lažima će, što bi rekao Vučić, pobeći iz zemlje ili će završiti u zemlji.
Rusija je stala na noge i svojim poslednjim potezima pokazuje da je politički, ekonomski i vojno jaka, a na Srbiji je da shvati da iza sebe ima moćnog saveznika. Nažalost, sve dosadašnje vlade vaše zemlje nikada nisu 100 posto koristile tu našu naklonost.
Ovako trenutnu međunarodnu, ali i srpsku zbilju vidi Jelena Guskova, ruski akademik, član Srpske akademije nauka, i rukovodilac Centra za izučavanje savremene balkanske krize Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka.
Kakva je budućnost rusko-srpskih odnosa posle formiranja nove Vlade Srbije?
- Situacija je za srpsku vlast stvarno teška. Ne može da se sedi na dve stolice – i uvažavati interese Evrope i čuvati, koristiti Rusiju samo kada je vama potrebno. Ali, plašim se da se politička elita Srbije već odlučila, mada od Evrope do sada nije dobila apsolutno ništa sem naređenja i ucena.
Pritisci zbog Južnog toga
Vlasti u Srbiji su ipak uspele da ostanu neutralne kada je reč o sankcijama Rusiji. Hoće li u tome i istrajati?
- To je veoma teško izvodljivo. Verujem da će jedan od sledećih uslova Evrope biti korigovanje odnosa prema Rusiji, a da će vaša vlada, zbog želje da po svaku cenu uđe u EU, ispuniti i taj uslov, kao što su prethodno izdali svoje generale, odrekli se Kosova ili promenili Ustav Vojvodine. A i glasanje za sankcije je pokazalo kako su podeljeni Srbi prema Rusiji.
Da li je moguće da nema drugog rešenja?
[adsenseyu5]
- Pozitivno gledam na to da današnji društveni sistem omogućava formiranje novih društvenih i političkih struktura, pokreta, organizacija, koje će izražavati i zadovoljstva i nezadovoljstva kod naroda. Vanparlamentska opozicija će igrati važnu ulogu u narednom periodu. Pritom, ne treba zaboraviti i da je sama Evropa podložna promenama.
Ako je Srbija već odabrala svoj put, koliko će ta činjenica uticati na buduću ekonomsku saradnju sa Rusijom, posebno kada je reč o nizu potpisanih ugovora, ali i izgradnji Južnog toka gasovoda?
- Uverena sam da će svi postignuti dogovori ili potpisani ugovori ostati na snazi zato što je Rusija više nego blagonaklona prema Srbiji. Pitanje Južnog toka je tu svakako među najozbiljnijima. Međutim, uverena sam da će uskoro doći i do ozbiljnih pritisaka na zvanični Beograd da raskine taj ugovor. Nadam se da će vlasti Srbije shvatiti koliko je gasovod važan i da će upravo na ovom pitanju pokazati Evropi da ipak razmišljaju isključivo o interesima Srbije.
Koliko je konfrontacija sa EU i SAD po pitanju Ukrajine, zapravo poruka Rusije svetu da je “ponovo moćna”?
- Sve do 2007. godine Rusija nije imala nikakvu strategiju svoje spoljne politike, posebno ne prema Balkanu. Otuda je i ta politika po mom sudu, počev od 1990. godine bila pretežno antisrpska. Mnogi Srbi su to pravdali “slabošću Rusije”, ali ja ne prihvatam takav stav. Rusija je bila slaba isključivo zbog slabog kvaliteta ljudi koji su je vodili. Rusija se istinski okrenula Srbiji tek kada je u Savetu bezbednosti glasala protiv Ahtisarijevog plana za nezavisnost Kosova. Sada, odnosom prema Ukrajini, Rusija pokazuje da je stala na noge, da sada ima političku, ekonomsku i vojnu snagu da brani svoje nacionalne interese i da zna šta su joj prioriteti.
Šta su nacionalni interesi Rusije danas?
- Za nas je sada važno da sačuvamo teritorijalni integritet, da ne dopustimo da NATO uđe u naš komšiluk, da živimo u miru. Zbog toga je od ogromnog značaja odnos prema zemljama iz najbližeg okruženja, a nadam da će se uskoro “u krugu nacionalnih interesa” naći i prostor Balkana, odnosno Srbija, Crna Gora, Makedonija i Republika Srpska.
Dodik jedini brani srpstvo
Koliko ovakav razvoj situacije odgovara Srbima? Da li je sledeći korak otcepljenje Republike Srpske?
- Na Balkanu postoji nekoliko još nerešenih problema. Tu je pitanje povratka srpskog življa u Hrvatsku koje je već 20 godina nerešeno. Zatim, pitanje Makedonaca i Albanaca u Makedoniji, (ne)jedinstvo Bosne i Hercegovine. Amerikanci su u BiH verovali da će dejtonska država biti kratkog veka i da će se formirati jedinstvena, muslimanska država. Ali Republika Srpska ih je iznenadila. Srpska je ojačala i postala jak faktor u Bosni. Otuda, a posebno nakon priznanja Kosova i Krima, niko nema prava da zabrani narodu Srpske da postavi pitanje izlaska iz BiH.
Očekujete takav potez?
- Ne. Ne očekujem ništa, već samo analiziram situaciju u kojoj će bilo koja odluka pre svega zavisiti od vlasti RS i predstojećih izbora. Ali, simptomatično je da Amerika čini sve da se vlast u Banjaluci pošto-poto promeni.
Zašto?
– Zato što im se Milorad Dodik otvoreno suprotstavio, mada je bio njihov čovek?
- Jeste, on je bio njihov čovek i zaista je zanimljiva njegova transformacija u Dodika koji je trenutno jedini srpski vožd koji više misli o srpstvu i srpskim interesima na Balkanu od ijednog drugog srpskog političara. Kada ste uostalom čuli nekog političara u Srbiji da je pomenuo srpstvo na Balkanu, a kamoli nešto preduzeo kako bi došlo do kulturnog uvezivanja tih teritorija. Niko.
Mnogi smatraju da je reč o Dodikovom predizbornom marketingu?
- Pa Dodik to priča od 2009. godine kada se otvoreno suprotstavio visokom predstavniku za BiH. Od tada stalno pokušava da bar duhovno spoji te srpske teritorije, budući svestan koliko ekonomski, kulturno jedinstvo srpskog naroda popušta i urušava.
Zar ne bi otcepljenje RS pokrenulo “lančanu reakciju” zahteva Albanaca sa juga Srbije ili muslimana iz Raške oblasti?
- Ta perspektiva otcepljenja ovih delova teritorija od Srbije odavno postoji, to nije nikakva novost. Zapad će od vas to tražiti. Oni razmišljaju po principu “ako su oni već dali Kosovo, zašto ne bismo poveli razgovor i o otcepljenju južnih teritorija ili Vojvodine”.
[adsenseyu1]
Kada su krenuli događaji na Krimu, Putin je poručio Zapadu: “Bombardujte nas kao SRJ 1999. godine”. Ali, Rusija zaista ima čime da pripreti, šta Srbija može bez jakih leđa?
- Srbija od 2007. godine ima “leđa iza sebe” i to je Rusija. Problem je u tome što ne koristite 100 posto našu podršku i to mi je žao. Ali, sigurna sam da je budućnost Srbije i Rusije zajednička, jer smo duhovno jaki, uporni, nesebični, miroljubivi narodi. A i pravoslavna smo braća sa vrlo bliskim tradicijama i mentalitetom. I naša snaga je u jedinstvu. Tako je bio u istoriji, i ne sme naša generacija da prekine taj istorijski proces.
Krim – Kosovo?
Vladimir Putin ne krije da je priznavanje Krima direktna posledica otcepljenja Kosova. Koliko je to tačno?
- Ne možete shvatiti jasan ruski stav, a da se ne objasni kako je moguće da se Moskva decidno protivi nezavisnosti južne srpske pokrajine, a istovremeno prihvata otcepljenje dela Ukrajine. Sada ću objasniti. Rusija je insistirala da se pitanje Kosova ne rešava po principu presedana, već po merilima međunarodnog prava. Vašington je to odbio, rekavši da je Kosovo izuzetak u međunarodnom pravu. Na to je Moskva odgovorila: posle Kosova svaka etnička ili druga zajednica ima prava da traži nezavisnost, kao i da svaka država ima prava da se po tom pitanju ponaša isključivo na osnovu svojih nacionalnih interesa. Znači, ako Rusija vidi svoj nacionalni interes u Krimu, ona će podržati izraženu volju naroda Krima, a isto pravilo važi i kada je reč o Južnoj Osetiji, Pridnestrovlju ili nekoj trećoj zemlji. Znate li koliko zemalja “čeka na red” da iskoristi sudbinu i Kosova, i Krima?
Konuzin je bio u pravu
Prethodni ruski ambasador u Srbiji je na jednoj tribini zavapio “ima li Srba ovde”, aludirajući da ne mogu Rusi više da brane Srbe od njih samih.
- Aleksandar Konuzin je zaista bio potpuno u pravu. Ne mogu Rusi odlučivati umesto Srba. Srbi moraju sami odlučivati o svojoj sudbini. Beograd je uvek bio centar srpstva i on treba da razmisli o toj svojoj ulozi na Balkanu.
Sergej Lavrov nije krio da je strpljenje Moskve isteklo, kada je konačno postalo jasno da kijevskim protektoratom i kijevskom huntom direktno rukovodi Vašington
Sergej Lavrov je davao intervju na engleskom i on je u suštini bio direktno obraćanje javnosti EU i SAD preko glava američke administracije i evropskih vlada.
Još ni jedan intervju Sergeja Lavrova o događajima u Ukrajini nije bio dat u tako oštrim i odlučnim tonovima.
Šef ruske diplomatije, jedan od najiskusnijih svetskih diplomata, u suštini je podvukao crvenu lniju iza koje Kremlj neće dozvoliti neonacističkoj hunti u Kijevu i njenim pokroviteljima u Vašingtonu da stupe.
Ako budu ugroženi naši zakoniti interesi, direktno narušeni intresi ruski građana, kao što je bilo sa Južnom Osetijom, ja ne vidim drugi izlaz nego da se odgovori u skladu sa svim normama međunarodnog prava.
Ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov prvi put je otvoreno izjavio danas da će Moskva razmatrati napad na ruske građane kao napad na Rusiju. Ako budemo podvrgnuti napradu, naravno, odgovorićemo na njega, rekao je Sergej Lavrov u današnjem intervjuu ruskom kanalu na engleskom jeziku Raša Tudej.
Šef ruske diplomatije dotakao se u njemu krize u Ukrajini i mogućih odgovora Moskve na eskalaciju napetosti od strane američke admininstracije.
Sergej Lavrov je davao intervju na engleskom i on je u suštini bio direktno obraćanje javnosti EU i SAD preko glava američke administracije i evropskih vlada. Ton intervjua pokazuje da Moskva više nema nameru da se miri sa kolosalnim razmerama laži, iskrivljavanja ruske politike, provokacijama kijevskih vlasti i intrigama Obamine administracije pred svojim granicama.
Još ni jedan intervju Sergeja Lavrova o događajima u Ukrajini nije bio dat u tako oštrim i odlučnim tonovima. Šef ruske diplomatije, jedan od najiskusnijih svetskih diplomata, u suštini je podvukao crvenu lniju iza koje Kremlj neće dozvoliti neonacističkoj hunti u Kijevu i njenim pokroviteljima u Vašingtonu da stupe.
Amerika, rekao je Sergej Lavrov, bavi se prebacivanjem krivice na tuđa pleća, optužujući Rusiju za događaje u Ukrajini. Prema rečima Lavrova, Rusija ne nemerava da trpi oštećenje svojih interesa ili napade na svoje građane.
Ako budemo podvrgnuti napadu, naravno, odgovorićemo na to. Ako budu ugroženi naši zakoniti interesi, direktno narušeni intresi ruski građana, kao što je bilo sa Južnom Osetijom, ja ne vidim drugi izlaz nego da se odgovori u skladu sa svim normama međunarodnog prava.
Pomen Južne Osetije direktno je vezan za kavkaski rat 2008. godine, koji je započeo proamerički režim predsednika Mihaila Sakašvilija. U noći između 7. i 8. avgusta 2008. godine gruzijske trupe su počele da gađaju osetinsku prestonicu. Među glavnim ciljevima oni su izabrali i bazu ruskih mirotvoraca u blizini Chinvala. Mirovni bataljon se nalazio u Južnoj Osetiji na potpuno zakonitim osnovama, u skladu sa sporazumom Rusije, Gruzije i Južne Osetije iz 1992. godine. Gruzijske trupe su ga prekršile i ubile 12 ruskih vijnika. 150 je teško ranjeno. Moskva je bila primorana da započne operaciju primoravanja na mir. Ona je završena potpunim razbijanjem trupa Sakašvilija.
Sergej Lavrov nije krio da je strpljenje Moskve isteklo, kada je konačno postalo jasno da kijevskim protektoratom i kijevskom huntom direktno rukovodi Vašington. To je jasno pokazala, rekao je on, upravo završena poseta potpredsednika SAD Džoa Bajdena Kijevu. Bela kuća je sasvim otvoreno već prešla na „ručno upravljanje“ svojim kijevskim namesnicima.
Za vreme posete potredsednika Džozefa Bajdena Kijevu 21. i 22. aprila kijevske vlasti su objavile obnovu kontraterorističke operacije – istakao je Lavrov. Indikativno je što u kijevske vlasti to objavile za vreme Bajdenove posete. Odluku o početku operacije u Kijevu su doneli posle puta direktora Cije Džona Brenana. Poslednji je bio u Kijevu 13. aprila. Zato nemam razloga da ne verujem da SAD rukovode tom predstavom, rekao je ruski ministar.
Sergej Lavrov je odbacio kao lažljive optužbe na račun Rusije o tobožnjoj umešanosti u nemire na istoku Ukrajine i o pripremi agresije protiv Kijeva od strane Moskve.
Ruske trupe se nalaze na ruskoj teritoriji. Rusija je zadovoljila zahtev o inspekciji u okviru takozvanog Bečkog dokumenta 2011. godine i Sporazuma o otovrenom nebu: inspektiri su posetili regione gde su razmeštene trupe koje učestvuju u manevrima, i izveli posmatračke letove iznad tih rejona. Niko od njih – ni Amerikanci, ni Ukrajinci, ni evropljani – nisu našli ni jedan dokaz učešća Rusije u vojnoj delatnosti koja ugrožava Ukrajinu.
Sergej Lavrov je takođe rekao da ga čudi što državni sekretar SAD Džon Keri u razgovorima oči u oči priznaje radikalizam i ekstremizam kijevskih vlasti. Ali javno govori suprotno. I sasvim neverovatnim nazvao je tvrdnje SAD o tome da su sva administrativna zdanja u Kijevu zauzeli banditi demonstranti na potpuno zakonitim osnovama.
Ukrajina je samo jedna od ispoljavanja američke neželje da ustupa u geopolitičkoj bici. I bilo bi dobro kada bi SAD naučile da misle ne samo o svojim geopolitičkim interesima, već i o pravima običnih ljudi.
Sankt Peterburg - Rusija će finansijski podržati Republiku Srpsku, a pomoći će joj i na druge načine kako bi se oporavila i prevazišla posljedice katastrofalnih poplava.
Rekao je to u petak "Glasu Srpske" predsjednik RS Milorad Dodik nakon razgovora sa predsjednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom na marginama Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu. Sastanku je prisustvovao i ministar inostranih poslova Ruske Federacije Sergej Lavrov. - Sastanak je bio dug i sadržajan. Putina sam upoznao sa stradanjima koja smo imali u katastrofalnim poplavama i izrazio je saučešće. Zahvalio sam na pomoći koju je Ruska Federacija već poslala i koja je za nas važna ne samo materijalno, nego i sa stanovišta moralne podrške - naglasio je Dodik.
Dodao je da je u fokusu razgovora bila finansijska podrška koja je RS neophodna u narednom periodu.
- Izvjesno je da će neke dosadašnje procedure i zastoji koje smo imali biti brže riješeni. O finansijskoj podršci RS i o rješavanju tih procedura razgovaraćemo i narednih dana - kazao je Dodik.
Dodao je da je sa Putinom razgovarao i o tome kako može da se pravi preventivni sistem za odbranu od poplava.
- Rusija ima veoma uspješan sistem prevencije koji pomaže ali koji, kako je rekao i sam predsjednik Putin, ipak ne može u cijelosti da otkloni sve opasnosti. Na tom planu upućeni smo na ljude koji se u Rusiji bave tim pitanjima - istakao je Dodik.
Dodao je da se vidjelo da su od ključne važnosti u situaciji katastrofalnih poplava bile aktivnosti Helikopterskog servisa RS.
- To je najbrži način da se dođe do ugroženih pa smo razgovarali o mogućnostima upotrebe ruskih helikoptera za brze evakuacije u slučaju poplava i požara. Postigli smo dogovor na najvišem nivou da za Srpsku nabavimo dva velika helikoptera, koja mogu da služe u ovakvim uslovima i da mogu da pomognu u eventualnim požarima, u prevozu robe i putnika - istakao je Dodik i pojasnio da će to pitanje biti rješavano u narednim sedmicama i mjesecima. Predsjednik RS je razgovarao i sa predstavnicima Vnešekonom banke koja je donirala 700.000 dolara kao pomoć postradalima u RS za potrebe obnove škola, javnih ustanova, bolnica i drugih ugroženih objekata.
- Uputićemo tu donaciju tamo gdje je najpotrebnije. Razgovarali smo i sa predstavnicima VTB banke i u završnoj su fazi razgovori o kreditu od 70 miliona evra. Imao sam sastanak i sa gubernatorom Sankt Peterburga Georgijem Poltavčenkom, našim starim prijateljem koji je upoznat sa situacijom i koji je najavio dolazak sa velikom delegacijom u RS na jesen - istakao je Dodik.
Predsjednik Srpske je u četvrtak izjavio da je veliki broj ruskih firmi i banaka spreman da pomogne RS te da ga je veoma obradovalo što neke banke predlažu da se na cijelom prostoru njihovih poslovnica širom Rusije otvori poseban račun za uplatu pomoći RS.
On se na marginama foruma sastao sa zamjenikom predsjednika Upravnog odbora ruske kompanije "Gasprom" Aleksandrom Medvedevim koji je izrazio saučešće zbog stradalih u poplavama u Srpskoj i iskazao spremnost da se RS pomogne u svemu onome što se može.
Iz Rusije je u četvrtak stigao avion sa 38 tona humanitarne pomoći koju je prikupio ruski narod.
Odnosi
Milorad Dodik je istakao da je sa Vladimirom Putinom razgovarao i o odnosima Rusije i RS, o razvoju političke situacije u BiH i aktuelnoj situaciji u regionu u vezi sa Ukrajinom.
- Najveći dio razgovora vođen je u vezi sa odnosima RS i Ruske Federacije i nizom drugih stvari kao što su poslovanje i dobra saradnja sa ruskim kompanijama koje su u RS veoma prisutne - istakao je Dodik.
Sankt Peterburg - Rusija će finansijski podržati Republiku Srpsku, a pomoći će joj i na druge načine kako bi se oporavila i prevazišla posljedice katastrofalnih poplava.
Rekao je to u petak "Glasu Srpske" predsjednik RS Milorad Dodik nakon razgovora sa predsjednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom na marginama Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu. Sastanku je prisustvovao i ministar inostranih poslova Ruske Federacije Sergej Lavrov. - Sastanak je bio dug i sadržajan. Putina sam upoznao sa stradanjima koja smo imali u katastrofalnim poplavama i izrazio je saučešće. Zahvalio sam na pomoći koju je Ruska Federacija već poslala i koja je za nas važna ne samo materijalno, nego i sa stanovišta moralne podrške - naglasio je Dodik.
Dodao je da je u fokusu razgovora bila finansijska podrška koja je RS neophodna u narednom periodu.
- Izvjesno je da će neke dosadašnje procedure i zastoji koje smo imali biti brže riješeni. O finansijskoj podršci RS i o rješavanju tih procedura razgovaraćemo i narednih dana - kazao je Dodik.
Dodao je da je sa Putinom razgovarao i o tome kako može da se pravi preventivni sistem za odbranu od poplava.
- Rusija ima veoma uspješan sistem prevencije koji pomaže ali koji, kako je rekao i sam predsjednik Putin, ipak ne može u cijelosti da otkloni sve opasnosti. Na tom planu upućeni smo na ljude koji se u Rusiji bave tim pitanjima - istakao je Dodik.
Dodao je da se vidjelo da su od ključne važnosti u situaciji katastrofalnih poplava bile aktivnosti Helikopterskog servisa RS.
- To je najbrži način da se dođe do ugroženih pa smo razgovarali o mogućnostima upotrebe ruskih helikoptera za brze evakuacije u slučaju poplava i požara. Postigli smo dogovor na najvišem nivou da za Srpsku nabavimo dva velika helikoptera, koja mogu da služe u ovakvim uslovima i da mogu da pomognu u eventualnim požarima, u prevozu robe i putnika - istakao je Dodik i pojasnio da će to pitanje biti rješavano u narednim sedmicama i mjesecima. Predsjednik RS je razgovarao i sa predstavnicima Vnešekonom banke koja je donirala 700.000 dolara kao pomoć postradalima u RS za potrebe obnove škola, javnih ustanova, bolnica i drugih ugroženih objekata.
- Uputićemo tu donaciju tamo gdje je najpotrebnije. Razgovarali smo i sa predstavnicima VTB banke i u završnoj su fazi razgovori o kreditu od 70 miliona evra. Imao sam sastanak i sa gubernatorom Sankt Peterburga Georgijem Poltavčenkom, našim starim prijateljem koji je upoznat sa situacijom i koji je najavio dolazak sa velikom delegacijom u RS na jesen - istakao je Dodik.
Predsjednik Srpske je u četvrtak izjavio da je veliki broj ruskih firmi i banaka spreman da pomogne RS te da ga je veoma obradovalo što neke banke predlažu da se na cijelom prostoru njihovih poslovnica širom Rusije otvori poseban račun za uplatu pomoći RS.
On se na marginama foruma sastao sa zamjenikom predsjednika Upravnog odbora ruske kompanije "Gasprom" Aleksandrom Medvedevim koji je izrazio saučešće zbog stradalih u poplavama u Srpskoj i iskazao spremnost da se RS pomogne u svemu onome što se može.
Iz Rusije je u četvrtak stigao avion sa 38 tona humanitarne pomoći koju je prikupio ruski narod.
Odnosi
Milorad Dodik je istakao da je sa Vladimirom Putinom razgovarao i o odnosima Rusije i RS, o razvoju političke situacije u BiH i aktuelnoj situaciji u regionu u vezi sa Ukrajinom.
- Najveći dio razgovora vođen je u vezi sa odnosima RS i Ruske Federacije i nizom drugih stvari kao što su poslovanje i dobra saradnja sa ruskim kompanijama koje su u RS veoma prisutne - istakao je Dodik.
Sve se čini bez prethodnog upozorenja i malim odredima da se
ne bi isprovocirao odgovor i primenila tradicionalna armijska sredstva,
uz istovremeno održavanje ozbiljnog pritiska” – kaže jedan francuski
general
Ruske snage su smeštene u dve „linije”: 40 000 ljudi na 100
kilometara od ukrajinske granice i 15 000 ljudi na samo 10 kilometara
Ruski lovci ni jednom nisu narušili vazdušni prostor zemlje,
ali su se stalno duž njega kretali. NATO nije registrovao ni jedan
drugi pokret na istočnim granicama. Ipak, Putin je poslao desantni
bataljon u Kalinjingrad posle izjave Vašingtona o stacioniranju četiri
čete američkih vojnika u Poljskoj i Pribaltiku
Putin „neće dirnuti zonu EU-NATO ukoliko mi ne dirnemo Ukrajinu i Belorusiju” — uveren je vojni izvor u Parizu
Piše: Natali Giber (Nathalie Guibert), Le Monde
Rusija će održati vojni pritisak na evropskim granicama čak i u slučaju da se ukrajinska kriza brzo reši.
Ovakvo mišljenje vlada u NATO i francuskim vojnim krugovima nakon
korenite izmene strategije koju je najavila moskovska `aneksija` Krima u
martu ove godine. Sadašnja kriza je „ocena obnovljene vojne moći
Rusije”, tvrdi francuski izvor u Briselu.
Bez obzira na anarhiju koja vlada na istoku Ukrajine, zapadni
eksperti smatraju da Vladimir Putin ipak drži situaciju pod kontrolom.
Osim toga, oni ocenjuju, predsednik Rusije zbog ekonomskog pragmatizma
ne želi dalju oružanu eskalaciju situacije. Ako, naravno, dobije
„federalizaciju” zemlje.
Putin „neće dirnuti zonu EU-NATO ukoliko mi ne dirnemo Ukrajinu i Belorusiju” — uveren je vojni izvor u Parizu.
Psihološke akcije
Ma šta da se desi u narednim danima, sfera bezbednosti će dobiti nove konture.
Akutna kriza je naterala NATO u akciju. Reč je o tome, smatraju
eksperti, da aneksija Krima i uticaj na Ukrajinu (posebno imajući u vidu
vojnu agresiju protiv Gruzije 2008. godine) odlično ilustruju novu
Putinovu doktrinu čiji je sastavni deo i plan modernizacije armije do
2020. godine.
„Rusija je ideju uticaja stavila u sam centar svog operativnog
planiranja” — ističe Janis Berzinš iz Centra za bezbednost i strateška
istraživanja Akademije za nacionalnu dobranu Letonije.
Prema njegovim rečima, ova nova forma ratovanja se razlikuje od vojne
kampanje u klasičnom poimanju, bez obzira na dostupnost tradicionalnih
armijskih sredstava. „Ruska koncepcija savremenog rata zasniva se na
uverenju da se glavno polje bitke nalazi u glavama ljudi. Zato u
ratovima nove generacije ključnu ulogu igraju informacije i psihološke
akcije”. Cilj je „smanjivanje upotrebe teških sredstava do neophodnog
minimuma”.
„To je novi doživljaj odnosa snaga. Sve se čini bez prethodnog
upozorenja i malim odredima da se ne bi isprovocirao odgovor i primenila
tradicionalna armijska sredstva, uz istovremeno održavanje ozbiljnog
pritiska” – kaže jedan francuski general.
To potvrđuju martovska i aprilska testiranja interkontinentalnih
balističkih raketa i demonstracija nuklearne sile na paradi 9. maja u
Moskvi u kojoj su učestvovali raketni kompleksi S-400 i Topolj-M.
Male pokretne jedinice
Ruske snage su smeštene u dva „linije”: 40 000 ljudi na 100
kilometara od ukrajinske granice i 15 000 ljudi na samo 10 kilometara.
Ruski lovci ni jednom nisu narušili vazdušni prostor zemlje, ali su
se stalno duž njega kretali. NATO nije registrovao ni jedan drugi pokret
na istočnim granicama. Ipak, Putin je poslao desantni bataljon u
Kalinjingrad posle izjave Vašingtona o stacioniranju četiri čete
američkih vojnika u Poljskoj i Pribaltiku.
„Ruske oružane snage su reformisane u manje, ali pokretnije jedinice”
— ukazao je admiral Frenk Pandolf 8. aprila, za vreme govora u
američkom Kongresu. On je, inače, zadužen za planiranje operacija u
američkom generalštabu.
Eksperti ističu ove činjenice o ruskoj vojsci: generalno visoka
operativnost, dobro pripremljeni elitni odredi koji imaju zajedničku
komandu kompletiranu nakon rata u Gruziji i primena sajber-oružja.
Oni ističu da novi „beskontaktni” rat u Ukrajini svedoči o ponovo uspostavljenom jedinstvu i disciplini Oružanih snaga Rusije.
Ruske jedinice su pod stalnim pritiskom u okviru krupnih manevara,
dok je operacija na Krimu bila započeta upravo po logici ove doktrine.
„Manevri služe istovremeno za dva cilja: da poboljšaju obučenost
jedinica i da unesu nejasnoće koji je pravac ofanzivne operacije” —
istakao je general Pandolf.
„Rusija krši sporazume o konvencionalnim snagama u Evropi”, kaže jedan francuski oficir, ali kako da joj odgovorimo?
NATO, koji je trenutno pod stalnim pritiskom svojih novih članova iz
Istočne Evrope, mora preispitati odnose sa Rusijom u kontekstu garancija
o kolektivnoj bezbednosti. Osim toga, teško će se izbeći promene i nova
organizacija alijanse. Iako je ukupni budžet EU-armija (190 milijardi
evra) duplo veći od ruskog, a njihovo brojno stanje dostiže 1,5 milion
vojnika, one su rasplinuli svoje snage i postale neefikasne: operativno
je angažovano svega 50 000 vojnika.
„Putin sve to odlično zna” — uznemireno iznosi poljski diplomatski izvor.
Raznoglasja u Evropskoj uniji
Armijski štabovi su uznemireni zbog samita NATO koji je zakazan za
septembar ove godine na kojem treba da bude doneta odluka o „širenju
dostupnih vojnih resursa”. Štaviše, razlike među zemljama članicama EU
sve se više ispoljavaju.
Iako Poljaci i zemlje Pribaltika zahtevaju da američkih snaga bude
još više, Francuzi i Nemci se zalažu za očuvanje saradnje sa Rusijom čak
i u vojnoj sferi. Pariz smatra da su sporazumi Rusije i NATO još uvek
na snazi, a ako i postoje neka narušavanja, ona treba da dolaze samo od
Vladimira Putina. On, u svakom slučaju, i dalje ostaje partner,
uključujući i borbu protiv terorizma.
Što se tiče vojnih ugovora sa novom ruskom armijom, „ovde ima mnogo
drame, ali o realnom prestanku saradnje nema govora, jer, nemamo
mogućnosti da odustanemo od preuzetih obaveza u oblasti raketa, oklopne
tehnike i PVO” — uveren je jedan francuski ekspert.
Trenutno niko nema nameru da odustane od isporuka desantnih brodova
„Mistral” Rusiji, iako će Parizu biti potrebne nove garancije da bi
njegovi saveznici lakše progutali gorku pilulu. Ali, nakon isporuke
aviona-radara u Rumuniji i Rafale Poljskoj može da ga daleko više košta.
Mogućnosti NATO
Trenutno je mnogo pitanja vezanih za sistem uzbunjivanja NATO.
SAD i Velika Britanija se zalažu za formiranje stalnih snaga pod
komandom generala Filipa Bridlava, komandanta NATO u Evropi. Poljska i
pribaltičke zemlje moraju za te namene formirati specijalni bataljon.
Trenutne „snage za reagovanje“ uz zadršku 5-30 dana postojaće samo za simboličke ciljeve.
Još jedan važan momenat to je – komanda NATO. Ona hronično nema saradnike.
Pariz se ovde, treba istaći, ne pokazuje u najboljem svetlu i daje
samo 70 odsto svoje oficirske kvote. Saveznici iz Istočne Evrope
zahtevaju da se kod njih izgradi vojno-vazduhoplovna baza i da američke
snage tu budu stalno prisutne. Trenutno se razmatra mogućnost za
izgradnju vojnih magacina. Međutim, SAD žele da Evropljani preuzmu
aktivniju ulogu. Ako sutra Bugarska i Rumunija zatraže da budu
realizovani planovi njihove aktivne zaštite, ko će platiti tu
realizaciju?
Konsenzus ne postoji ni po pitanju vojnih vežbi i manevara.
Bilateralni manevri koje treba da održe SAD ovog leta imaće natovsku etiketu.
U Parizu se prema ovome odnose sa velikom skepsom: „Nećemo mi davati
NATO zastavu ukrajinskom bataljonu koji treba da puca na proruske
aktiviste“.
Војне вежбе Русије и Кине ће спречити САД „да владају судбином света“
МОСКВА,
20. мај – РИА Новости. Војна вежба Кине и Русије, која је планирана за
2015. годину, треба да натера Америку да „игра по правилима
цивилизованих земаља света“, сматра директор Центра за анализу светске
трговине оружјем Игор Короченко.
Раније је
саопштено да су председник Кине Си Ђинпинг и председник Русије Владимир
Путин одлучили да следеће године организују војну вежбу у част 70.
годишњице Дана победе у другом светском рату.
Бивши начелник
управе за међународне договоре при министарству одбране РФ
генерал-пуковник Јевгениј Бужински је рекао за РИА Новости да ће се
вежба, највероватније, одржати на копну.
„Имајући у виду данашњу
геополитичку ситуацију у свету, Русија и Кина постају стратешки партнери
и њихова сарадња неће обухватити само економску, него и војну сферу. У
том контексту, одржавање заједничке војне вежбе је врло важан фактор,
који показује нашу блискост по питању кључних војно-политичких
проблема“, рекао је Корченко у уторак за РИА Новости.
Он је додао
да учешће Кине у овим вежбама само још једанпут показује да Русије и
Кина имају заједничке циљеве, и земље већином имају јединствену позицију
и оцену догађаја у свету. Осим тога, Короченко претпоставља да ће
планиране руско-кинеске војне вежбе омогућити да се ограничи утицај САД и
„да се Америка натера да игра по истим правилима, као и све друге
цивилизоване земље света“.
„Наравно да постоји неопходност да се
супростави америчкој политици, која покушава да једнострано решава
судбину целог света“, рекао је он.
Према његовим речима, Москва и
Пекинг заједничким војним вежбама показују САД да постоје земље које
могу поставити баријеру на путу америчке експанзије.
Adnan Burina, ugledni neurolog iz Univerzitetskog kliničkog centra Tuzla, uputio je “otvoreno pismo” Novaku Đokoviću povodom njegove odluke da nagradu osvojenu na turniru u Rimu (oko 500.000 dolara) donira stradalnicima u poplavama u Srbiji, BiH i Hrvatskoj.
Dragi Novak,
kroz istoriju, kataklizme i katastrofe su se dešavale. Nestajali su kontinenti, nestajali su narodi… Nažalost, na ovim prostorima nam se nedavno desila nova. Nezapamćene poplave u Bosni i Hercegovini, Srbiji i Hrvatskoj odnijele su mnoge živote, odnijele teško stečene kuće i domove, a donijele bol i tugu.
Kao što uvijek biva, prvo su si komšije počele međusobno pomagati. Svijet je u početku “na kašičicu” dobivao informacije, a onda si ti taj svijet uzburkao. Iz elektronskih i pisanih medija slao si iskrenu podršku svima kojima je ona trebala. I ne samo to, kroz odricanje novčane nagrade za “osvojeni Rim” u korist poplavljenih, samo si dodatno pokazao ko si ti zaista. Poslije tebe, počeli su neki sportaši da se slično ponašaju, ali način kako si ti sam to uradio je da se ne zaboravi.
Možda su mi smetala uzdignuta tvoja tri prsta nakon tvojih pobjeda, jer su me podsjećala na uzdignuta tri prsta nekih drugih, bradatih, prljavih koji su slavili silovanja i ubijanja tu oko mene. Međutim, tri prsta su tvoje naslijeđe i tvoj simbol, a zbog svog stava, ničim natjeranog, i bez zadnje namjere iskazanog na najhumaniji način dostojan čovjeka, potrudiću se da te bilo gdje gledam uživo i tamo, zajedno s tobom, nakon tvoje pobjede, i sam podignem tri prsta tebi u čast.
Vladimir Putin, predsednik Ruske Federacije, prekinuo je diplomatske odnose sa Belom Kućom, piše američki portal Dejli Bist pozivajući se na izvore bliske vrhu ruske administracije.
Ovo u praksi znači da Putin više ne razgovara sa Obamom, piše Dejli Bist (The Daily Beast).
Ovaj američki portal ističe da ovo znači da odnosi Kremlja sa Belom Kućom na najvišem nivou su potpuno prekinuti i praktično trenutno ne postoje.
Vladimir Putin je ovu odluku doneo usled pojačanog pritiska i snaženja sankcija Zapada prema Rusiji, a Igor Jurgens, politički analitičar i blizak saradnik Dmitri Medvedeva, kaže za Dejli Bist da to sigurno nije zauvek, nego da veruje da je reč o privremenoj meri i taktičkom potezu Kremlja prema Beloj Kući.
Poslednji put su Obama i Putin razgovarali 14. aprila, navodi Dejli Bist.
Ruski predsednik Vladimir Putin doputovao je u dvodnevnu zvaničnu posetu Kini, tokom koje će sa kineskim kolegom Sji Đinpingom pokušati da postigne niz dogovora, uključujući onaj o snabdevanju Kine ruskim prirodnim gasom.
Reč je o ugovoru o kojem zvanična Moskva i Peking pregovaraju već deset godina, a koji predviđa da će Kina u narednih 30 godina uvoziti gotovo 70 milijardi kubnih metara ruskog gasa godišnje, prenela je agencija AFP.
Dvojica lidera će tokom dvodnevne Putinove posete Šangaju takođe prisustvovati regionalnom bezbednosnom forumu gde će razgovarati sa liderima Mongolije, Iraka i Avganistana, kao i početku zajedničkih vežbi ruske i kineske mornarice u Istočnom kineskom moru.
Sa Putinom će u Kinu stići i delegacija sa više desetina poslovnih i regionalnih lidera, a ruski predsednik će takođe prisustvovati potpisivanju oko 30 sporazuma, izjavio je njegov glavni savetnik za spoljn u politiku Jurij Ušakov.
Rusija i Kina, obe članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija sa pravom veta, poslednjih godina su radile na ojačavanju međusobnih veza i često sarađivale u cilju ograničenja širenja moći zvaničnog Vašingtona, navodi AFP.
Francuska agencija je podsetila da je prva strana destinacija kineskog predsednika nakon preuzimanja vlasti prošle godine bila upravo Rusija i da je on prisustvovao otvaranju Olimpijskih igara u ruskom zimovalištu Sočiju.
Ovo je šesta zvanična poseta ruskog predsednika Kini, podseća Itar tas-s
Sporazum će Moskvi doneti ekonomsku i političku pobedu u vreme kada su Vašington i Zapad zamrzli finansijska sredstva i uveli zabrane izdavanja viza desetinama zvaničnika ruske države i firmi.
Američki sekretar za finansije Džejkob Lu pozvao je Kinu prošle nedelje da izbegava korake koji bi mogli da naruše sankcije Zapada protiv Rusije. Međutim, zvaničnici SAD priznaju da Kina ima neodložnih potreba za energijom. Na osnovu sporazuma, gas iz Sibira bio bi transportovan na severoistok Kine. Taj posao bi pomogao Rusiji da izvozi gas izvan Evrope, a Kini da prevaziđe nestašice gasa i smanji veliku zavisnost od uglja.
Pregovori o gasnom sporazumu, koji bi trebalo da važi 30 godina, počeo je pre više od 10 godina. Plan je da se sagradi gasovod koji će povezati severoistok Kine sa gasovodom u Rusiji koji prenosi gas iz zapadnog Sibira do Vladivostoka na obali Tihog okeana.
Uskoro i vojni savez
Ruski stručnjak za Kinu Vasilij Kašin smatra da gasni sporazum donosi Pekingu „de fakto savezništvo sa Rusijom“ i dodao da se „u daljoj budućnosti ne može isključiti puni vojni savez“ dve zemlje.
„Biće, doduše, potrebne godine da Kina u ruskoj ekonomiji dobije ulogu kakvu ima EU. A kada se to bude desilo, i Kina i Rusija biće manje izložene potencijalnim pritiscima Zapada što će, naravno, uticati na spoljnu politiku obe zemlje“, rekao je Kašin iz Centra za analizu strategija i tehnologija u Moskvi.
Trekbekovi (0)
23.05.2014 20:23 | Goran Maunaga
